Дела која деценијама нису изашла из депоа

Изложба „Вернисаж – Уметничка дела из збирки Музеја науке и технике” пружа посетиоцима прилику да први пут завире међу репрезентативна дела познатих аутора која се у том музеју чувају

Изложба „Вернисаж – Уметничка дела из збирки Музеја науке и технике”, отворена недавно у Галерији 51 Музеја науке и технике (улаз из Добрачине 51), пружа поштоваоцима сликарства прилику да до 5. септембра први пут у већем обиму завире међу дела која се у том музеју чувају у депоима, из којих нису изашла деценијама.

Овакве поставке ликовних дела нису уобичајена пракса техничких музеја, а тридесет радова из различитих музејских збирки изашла су на светлост дана између осталог и зарад систематизације и конзервације, што су такође ваљани разлози које наводе аутори поставке – Снежана Тошева, Гордана Каровић, Јелена Јовановић Симић, Љубомир Милановић и Иван Станић – а говорећи о мотивима за организацију овог подухвата.

Поменута дела обухватају предмете из три музејска одсека: Историје медицине, Саобраћаја и транспорта и Архитектуре и градитељства. Невелика по обиму али изузетно занимљива по садржају, збирка је специфична јер радови нису систематски сакупљани већ су у музеј углавном доспевали као поклони у склопу других збирки, а известан број предмета музеј је прикупио путем аквизиције. Али како истичу из музеја, заједно окупљена дају фин пресек српске ликовне уметности од краја 19. века до деведесетих година 20. века.

На питање по ком критеријуму је прављен одабир приказаних радова Љубомир Милановић, виши научни сарадник из Визаинтолошког института САНУ, одговара:

– Покушали смо да из хетерогене колекције одаберемо репрезентативна дела познатих аутора. Сама хетерогеност највише говори о укусу дародаваца, њиховом друштвеном статусу, као и економским и социјалним приликама у Србији у 19. и 20. веку. При одабиру се размишљало и о заступљености различитих жанрова који би међусобно кореспондирали. Отуд одлука да се од аутора архитектонских скица, као што су Краснов или Самојлов, прикажу само ентеријери, који делом указују на потребу за украшавањем како приватних тако и јавних простора. Како је жанр портрета најзаступљенији у збирци отуда природно да је на изложби приказано највећи број портрета и портретних бисти.

Михаило Миловановић, „Пољска болница на зимском конаку при повлачењу кроз Албанију”, 1915–1916.

Међу ауторима изложених дела су Паја Јовановић, Хајнрих Лесинг, Николај Краснов, Мара Лукић Јелесић, Ристо Стијовић, Гигорије Самојлов, Живко Југовић, Никола Милојевић, Јефто Перић, Михаило Миловановић, Александар Џигурски, Милан Божовић, Милан Јовановић, Бранислав Мирковић, Ђорђе Јовановић, Александар Шакић…

– Што се самих дела тиче свакако акценат треба ставити на слику немачког аутора Хајнриха Лесинга (1856–1930) „Поред болесничке постеље”, која је завршена око 1890. Стилски представља редак пример немачког реализма жанр-тематике код нас, посебно по својим великим димензијама. Приказана је карактеристична жанр-сцена 19. века која упућује на невоље свакодневног живота, често на јад, беду и смрт. Интересантна су и два омања пејзажа Јефте Перића (1895–1967) која приказују ведуте Даља и Брзе паланке. Овде је куриозитет да је Јефта пејзаже сликао по литографијама из 19. века које је у свом албуму објавио Адолф Кунике у Бечу око 1830. Литографије су израђене према цртежима Лудвига Емринија који је обилазио наше градове и цртао њихове ведуте. Перић је био познат по својим интимистичким пејзажима, посебно градским. Школовао на академији у Минхену а затим у Паризу на Националној високој школи за лепе уметности, где му је један од ментора био Пол Сињак. У Паризу упознаје Павла Бељанског са којим постаје пријатељ и за чију ће колекцију откупљивати слике југословенских уметника – наводи Милановић.

Он додаје да ће публици бити занимљив и одличан портрет младог лекара Луке Суботића који је израдио Паја Јовановић (1859–1957). Наш велики сликар је слику поклонио Српском лекарском друштву које је баштинило задужбину др Војислава и Меланије Суботић, родитеља самог Луке Суботића, чији су портрети такође приказани на изложби.

– У збиркама музеја преовлађују портрети лекара и капетана. Ово је и разумљиво с обзиром на то да потичу из збирки одсека историје медицине и саобраћаја и транспорта. Портрети се разликују по начину израде, односно по томе да ли су настајали по природи или према предању, опису или фотографији. Поред коришћења фотографије као модела за портрет, интересантан је и случај портрета др Лазе Лазаревића. Наиме, њега је највероватније насликала његова кћерка, сликарка и књижевница Анђелија Лазаревић (1885–1926), којој је као предложак послужио портрет оца који је израдио сликар Влахо Буковац. Буковчев овални портрет је изгубљен и о њему знамо само на основу архивске црно-беле фотографије која се чува у Народном музеју Србије – истиче наш саговорник.

Наметнуло се и питање хоће ли ова колекција и убудуће бити приказивана, постоје ли планови и о томе, да публика добије могућност да види и остала дела ликовне уметности која сада неће бити изложена?

– Планира се да сва дела из Збирке Музеја СЛД-а, сада када су конзервирана и рестаурирана после много година, буду изложена у Одељењу Музеј СЛД, које се налази у седишту Српског лекарског друштва, у Џорџа Вашингтона 19. Управо због тога што им је била неопходна конзервација нису била изложена 12 година, осим Лесинга, који је део сталне поставке од 2019 – најавила је Јелена Јовановић Симић, виши кустос Музеја науке и технике.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.